Tako mali, a tako bitan!
Vitamin C
Vitamin C ili L-askorbinska kiselina je hidrosolubilan vitamin neophodan za normalan rast i razvoj ljudskog organizma.
Esencijalan je nutrijent, što znači da ga naše tijelo ne može sintetisati, zbog čega se mora redovno unositi izbalansiranom ishranom. Sirovo voće i povrće je najbolji prirodan izvor vitamina C.
Najveće količine nalaze se u papaji, kiviju, citrusima (pomorandže, limun, grejpfrut, mandarine), jagodama, malinama, ananasu, brokoliju, crvenim paprikama, kupusu, prokelju, karfiolu, krompiru i paradajzu. Ostali izvori su dijetetski suplementi i hrana i piće obogaćeni vitaminom C (hleb, žitarice, voćni sokovi, mlečni proizvodi).
Apsorpcija vitamina C u crevima je dozno-zavisna, što znači da se u toku perioda smanjenog unosa on čuva u organizmu, a pojačano se izlučuje urinom pri većem unosu.
Vitamin C učestvuje u ključnim metaboličkim procesima koji doprinose očuvanju vitalnosti i poboljšanju otpornosti organizma. Neophodan je za biosintezu kolagena, glavnog strukturnog proteina mnogih vezivnih tkiva, kao što su tetive, ligamenti, hrskavice, kosti, koža, krvni sudovi, rožnjača i dentin.
Još jedna važna uloga vitamina C je da štiti tijelo od štetnih uticaja oksidativnog stresa, koji prouzrokuju slobodni radikali. Veliki broj naučnih studija ustanovilo je vezu između oksidativnog stresa i mnogih bolesti kod ljudi, uključujući moždani udar, koronarnu bolest srca, neurodegenerativne bolesti, kao i neke vrste kancera. Pored toga, adekvatan unos vitamina C može doprinijeti poboljšanju komponenti imunog sistema, što može ublažiti simptome i skratiti trajanje infekcija gornjih disajnih puteva.
Vitamin C takođe povećava apsorpciju neorganskog nehem gvožđa i ulazi u sastav mnogih dijetetskih suplemenata koji sadrže gvožđe.
Hroničan nedostatak vitamina C u organizmu dovodi do pojave bolesti koja se naziva skorbut. Rijetko se javlja u razvijenim zemljama i najčešće je posledica neadekvatne ishrane. Neke grupe stanovništva, kao što su bebe starosti od 6-12 meseci, starije osobe, hronični bolesnici, trudnice, dojilje, pušači i alkoholičari imaju veći rizik od razvijanja nedostatka vitamina C ili hipovitaminoze. Prvi simptomi su najčešće vidljivi posle mesec dana od prestanka unošenja vitamina C i čine ih osećaj umora, razdražljivost, bolovi u zglobovima i mišićima i lako nastajanje modrica. Ozbiljniji simptomi, kao što su različite hemoragijske manifestacije (krvarenje desni, petehije, unutrašnja krvarenja), klimanje zuba, usporeno zarastanje rana, hronične infekcije, oticanje nogu i nepravilno formiranje kostiju i dentina javljaju se nakon tri meseca. Skorbut se uspešno leči primenom oralnih dijetetskih suplemenata vitamina C uz dobro balansiranu ishranu, bogatu namirnicama sa visokim sadržajem ovog vitamina. Pacijenti brzo reaguju na terapiju, uz povlačenje blažih simptoma već posle 48 sati. Hemoragijske manifestacije najčešće se zadržavaju tokom sledeće 2 nedelje, a potpuno izlečenje očekuje se nakon 3 meseca suplementacije. Ukoliko se ne leči, skorbut može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija i smrti.
Iako se smatra bezbednom supstancom kada se upotrebljava u preporučenim dozama, vitamin C može da izazove neželjene efekte u vidu dijareje, mučnine, povraćanja, grčeva u stomaku, gorušice, osipa na koži i glavobolje.
Ljudi koji boluju od hemohromatoze, deficita enzima glukoza-6-fosfat dehidrogenaze i kamena u bubregu, bi trebalo da izbegavaju megadoze vitamina C, zbog mogućnosti razvijanja ozbiljnih neželjenih efekata.
Moguće su interakcije vitamina C sa sledećim lekovima: aspirinom, paracetamolom, ampicilinom, tetraciklinima, antacidima koji sadrže aluminijum, varfarinom, fenotiazinima, barbituratima, adrenalinom, oralnim kontraceptivima i nikotinskim preparatima. Osobe koje se leče nekim od pomenutih lekova bi trebalo da koriste vitamin C isključivo po preporuci svog lekara.
